Naslovna > Novosti > Lazarski rečnik > Antispam zakoni ipak postoje, ali...
5:29 - 15. 12. 2017.
Antispam zakoni ipak postoje, ali...

Neželjene komercijalne i druge poruke poslate mejlom ili SMS-om, kao i telefonski pozivi, a posebno neovlašćena obrada ličnih podataka, spadaju u protivzakonita dela. Još samo da to objasnimo agentima za osiguranje, bankama i drugim svakodnevnim spamerima...

Opet je poštansko sanduče prepuno nepotrebnih koještarija! I ono pravo i ono virtuelno. Iako smo se dogovorili da ne puštamo u zgradu one koji ubacuju reklamne letke, onaj baksuz sa drugog sprata ipak je to uradio. Dobro, hajde makar da kontrolišem svoj sopstveni mailbox. Podešavam antispam zaštitu i filtere na maksimum. OK, mejlovi sa viagrama su nestali, a nema ni onih za otplatu hipoteke u Detroitu. Prođe ipak poneki spam za nigerijsku prevaru ("Ja zvati Mr. Smeđi, naslediti 1.200.000 USD, trebati Tvoja pomoći za transakcija..."), ali nema veze, barem je smešno. Ali, nikako mi ne uspeva da se rešim domaćih spamera!!! Antispam softver ih (još uvek) ne prepoznaje sasvim, još nisu dospeli na svetske black liste. Šta ćemo sa njima? A šta tek da radim sa mobilnim telefonom, jer oni iz "Tajkun osiguranja" su opet doveli novu grupu agenata na probni rad u svoj Kol centar?

Alo, Tržišna inspekcija? Želim da prijavim...

Znam da zvuči neverovatno, ali čak i u zemlji Srbiji postoje zakoni u kojima se pominju zabrane slanja netraženih komercijalnih poruka, kao i ograničenja raspolaganja, obrade i upotrebe ličnih podataka građana. Takvih domaćih zakona ima više, za razne oblasti u kojima se spamovanje ili skupljanje podataka za spamovanje dešava.

Za gledaoce koji su se kasnije uključili u program i za koje je (na njihovu sreću) "Službeni glasnik Republike Srbije" potpuno strana literatura, pokušaću da objasnim šta sve tamo piše, što može da ih spasi od spamerske pošasti. Mislim, kad bi se zakoni poštovali...

Zakon o oglašavanju
sadrži u sebi "Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem". U članu 9 lepo piše da "Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje... Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke". Šta je zakonodavni pesnik ustvari hteo da kaže: firma koja vam šalje reklamne mejlove, faksove ili SMS-ove ili telefonske pozive, a da s vama nema bilo kakav dogovor da joj dopuštate da zlorabi vašu e-mail adresu ili broj telefona, može da dobije kaznu od 100.000 do 1.000.000 dinara! Ovaj član Zakona se odnosi i na reklamne letke - samo stavite upozorenje na ulaz zgrade da je to zabranjeno i poštanski sandučići će da budu i do 90% slobodniji (više mesta za račune, koji su isto neželjeni, ali su zakoniti).

Carstvo elektronskog spama

Najveća količina neželjenih komercijalnih i drugih poruka stiže preko savremenih elektronskih sredstava komunikacije (e-mail, SMS, faks, fiksna telefonija, mobilna telefonija), iako su čak dva zakona upravo tome posvećena.

Zakon o elektronskoj trgovini je kratak i jasan - ispod podnaslova "Netražena komercijalna poruka", nalazi se član 8 koji kaže: "Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom". Kazna za firme koje ovo ne poštuju je isto od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Zakon o elektronskim komunikacijama u svom članu 118 još konkretnije opisuje netražene poruke ili spam: "Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac)." Dakle, spameri ne mogu da se "vade" na tzv. opt-out napomenu na dnu mejla (ono čuveno "ukoliko ne želite da primate ove poruke, odjavite se sa liste"). Pa, nisam se ni prijavio na vašu listu, aman!

Inspekcijski nadzor nad primenom ova dva zakona obavlja Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, preko tržišnih inspektora i inspektora za elektronske komunikacije.

Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena, koje je propisao Registar nacionalnog internet domena Srbije, ukazuju na to da registrant .RS ili .СРБ domena "... naziv nacionalnog internet domena ne registruje protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, te da naziv internet domena neće svesno koristiti protivno ovim načelima". Složićemo se da su poštenje i dobri poslovni običaji najpre poštovanje zakona svoje zemlje, pa je i e-mail adresa (čiji je bitan deo naziv internet domena) sa koje se spamuje, ustvari njena protivzakonita upotreba.

Spameri se igraju našim ličnim podacima

Savremena trgovina i ponuda usluga je u dobroj meri koncipirana na što preciznijem targetiranju ciljnih grupa potrošača i korisnika. Zato vas trgovci, bankari i osiguravači na svakom ćošku vrebaju i žele da imaju što više podataka o vama, kako bi vam, uglavnom protivzakonito, nutkali svoje "izuzetne ponude posle kojih će vaš život da bude potpuno drugačiji" (biće sigurno, imaćete manje para nego pre toga).

Zakon o zaštiti potrošača u članu 23, pored mnogih drugih stvari, kao oblik poslovanja koji se smatra nasrtljivom poslovnom praksom navodi i "višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora". Dakle, čak i kada ste im u trenutku nesmotrenosti, ostavili vaše lične podatke, ne smeju da vas maltretiraju stalnim zivkanjem i ostalim spamovanjem. Ima još lepih antispamerskih odredbi u tom zakonu. Pod naslovom "Ograničenje upotrebe pojedinih sredstava komunikacije na daljinu", u članu 38. kaže se da je "zabranjeno neposredno oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom i drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača". Tržišna inspekcija može da kazni one koji krše odredbe ova dva člana Zakona i do 2.000.000 dinara

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, njegov član 8, kaže da obrada podataka koje neka firma ima o vama nije dozvoljena ako niste dali pristanak za obradu, ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, ako je način obrade nedozvoljen... Ovaj Zakon ima mnoštvo uslova koji treba da budu zadovoljeni, pre nego što neko i pomisli da kopa po vašim privatnim podacima. Za sprovođenje ovog Zakona nadležan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

A na spamere i njihove pomagače nije zaboravio ni Krivični zakonik, pa pod naslovom "Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka", član 146, preti novčanom kaznom ili čak zatvorom i do tri godine. Te kazne očekuju one koji podatke o ličnosti, koje je nekozakonito prikupio, neovlašćeno preuzmu ili upotrebe u svrhu za koju podaci nisu namenjeni, kao i ako protivno zakonu prikupljaju podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koriste.

Nažalost, postoje firme koje nekažnjeno preprodaju najrazličitije podatke o privatnim licima ili drugim firmama ("... kupite našu bazu podataka sa 100.000 mejlova i 50.000 mobilnih telefona, za svega 50 EUR..."). One su, ustvari, i početna tačka za pravu borbu protiv spam napasti. Državo, počni da radiš svoj posao.

Kako se otarasiti agenta za osiguranje?

Evo jednog kreativnog načina šta raditi sa osiguravajućim kućama i njihovim agentima koji, i posle više upozorenja, ne prestaju da vas uznemiravaju na mobilni telefon. Sledeći put kad vas pozovu, prepodobite se, i najljubaznije im recite da pristajete na sastanak "na kome će vam prezentovati svoju ponudu". Kao adresu na koju treba da dođu, dajte im Omladinskih brigada 1 (sedište Tržišne inspekcije) ili Nemanjina 22 (sedište više ministarstava). Možete da budete i kreativniji, tako što date neku od najdužih ulica u gradu i izmislite nepostojeći kućni broj, par brojeva veći od poslednjeg koji stvarno postoji.

Korisne antispam adrese: